|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
Buljila sam u strop. Ponovno nisam spavala cijelu noć, ali ovaj put me Dylan niti Samari grupa nije mučila. Razmišljala sam o Zachu i o tome što se s njim dogodilo da je toliko udaljen od mene, da mi ne dopušta da mu se približim. Htjela sam ga upoznati, znati njegovu prošlost, ali znala sam da to sigurno neću moći saznati od njega. Otrkila sam se i obukla odjeću za po kući pošto je danas bila subota i mogla sam se odmarati.
Izašla sam iz sobe i krenula prema Keithovoj. Morala sam znati što Zacha muči, zašto mi ne želi reći koja je njegova prošlost i zbog čega mi se jednostavno ne može otvoriti. Znala sam da bi od Keitha mogla saznati nešto pošto on zna sve o svakome. Pokucala sam na njegova vrata i otvorila ih. Stajao je za radnim stolom, upaljenog kompjutera i gledao je u mene.
„Hej, Joelle.“ –pozdravio me.
„Hej, K.“ –uzvratila sam.
„Pretpostavljam da me trebaš zbog nečega.“
„Tako je.“
„Sjedni.“ –pokazao je na svoj krevet, pa sam sjela na njemu. „Pucaj!“
„Prvo... što radiš još doma?“ –upitala sam ga.
„Čemu sada to pitanje?“
„Zar nebi trebao biti kod Vijeća?“
„Da. Idem tek za dva sata!“
„Super.“
„A sad pričaj.“
„Što se sa Zachom dogodilo?“ –uzdahnula sam.
„Molim? Kako to misliš?“ –pogledao me zbunjeno.
„Što se s njime dogodilo u prošlosti?“ –postavila sam jasnije pitanje i čekala njegov odgovor.
Šutio je. Postao je ozbiljan, a mene je to jako začudilo. Zbog čega bi trebao biti ozbiljan kad sam ga upitala u vezi prošlosti svog prijatelja?
„Zašto to ne pitaš njega?“ –uzvratio je ozbiljno Keith.
„Zar misliš da bi bez veze bila kod tebe?“ –odmahnula sam glavom.
„Joelle, doista... Mislim da bi trebala popričati s njim!“
„Pričala sam, ali očito se nalazim ovdje zbog jednog razloga.“
„Kojeg?“
„Jer mi on to ne želi reći! Rekao je da njegova prošlost i nije toliko važna.“
„Znaći da ti ni ja ne bih trebao reći!“
„Ali, Keith...“
„Slušaj me, Joelle.“ –nastavio je ozbiljnog glasa. „Mislim da bi to trebala pitati njega, a on će ti to reći kad bude bio spreman!“
„Zašto mi ti to ne možeš reći?!“ –ljutito sam se dignula sa kreveta. „Zašto mi uporno pokušavate to oduzeti?! Želim znati što se s njim dogodilo jer sam mu prijateljica. U čemu je takav problem?!“
Ljutito i bijesno sam ga pogledala, a on je široko otvorio oči i pogledao me od glave do pete.
Dugo me onako ljutu nije vidio, ali bolilo me briga. Uvijek sam imala poštovanja prema njemu, nikad se nisam izderavala, ali u onom trenutku sam bila previše bijesna da bi mogla kontrolirati svoje ponašanje. Spustio je pogled. Znala sam da mi ni on neće reći koja je ta Zachova tajanstvena prošlost. Puhnula sam ljutito i glasno, te otvorila vrata i zalupila njime. Što je bilo toliko važno, toliko tajnovito da im je bilo teško ispričati mi istinu?!
Otvorila sam vrata svoje sobe, zalupila njima i sjela na krevet prekriživši ruke na prsa. Zašto mi jednostavno nisu mogli ispričati što se s njim dešavalo?! Bila sam zabrinuta za njega, koliko i bjesna pošto je njihova šutnja značila da se radi o nečem velikom. Duboko sam uzdahnula, legla na leđa i pogledala u strop. Uzela sam kosu kako bi se malo igrala njome dok sam razmišljala o tome što da učinim. Zach... zašto si bio takav prema meni? Zašto sve nije moglo biti kao prije?
Netko je pokucao na vrata, pa sam se okrenula na bok i pogledala prema njima. Polako su se otvarala škipajući. Nicol je provorila i nasmiješila mi se.
„Mogu ući?“ –upitala me.
Klimnula sam glavom. Gledala sam u nju. Hodala je mojom sobom i došla je do prozora, te odmaknula zavijese, pa je sunce osvijetlilo cijelu prostoriju. Okrenula se prema meni, nasmiješeno, i uzela je stolicu, koja je stajala kraj radnog stola, te se približila mom krevetu.
„Vidjela sam kako si živčano izašla iz Keithove sobe.“ –započela je razgovor.
„Da.“ –uzdahnula sam.
„Posvađali ste se?“
„Ne. Ja sam se naljutila na njega!“
„Zašto?“
„Znaš možda nešto o Zachu što mi ne možeš reći?“ –prekrižila sam noge i pogledala ozbiljno u nju.
„Kako to misliš?“ –uzvratila je zbunjeno.
„Znaš li nešto o njegovoj prošlosti?“ –upitala sam ju izravno.
„Da.“ –klimnula je glavom.
„Što?“ –šokirala sam se.
Zašto je ona znala, a ja nisam?! Jesu li svi znali osim mene?! Zašto je Zach rekao prije njon nego meni?“
„Keith mi nije rekao o čemu se radi.“ –uzdahnula sam.
„Nije?“ –začudilo ju je.
„Nije.“ –odmahnula sam glavom. „Kad već ti znaš o čemu se radi... hoćeš li mi reći?“
„Pa... pitala si Zacha?“
„Jesam, ali ne želi mi reći. Kaže da je nevažno!“
„Onda ti ni ja ne mogu pomoći.“
„Zašto?“
„Ne želim reći nešto ako se Zach ne slaže s time.“
„Znaju li svi za to?“ –pogledala sam ju ozbiljno.
„Znaju.“ –klimnula je glavom.
„Nemoguće...“ –pomalo sam se nasmiješila iako sam bila bjesna na sve. „Zašto svi vi možete znati o čemu se radi, a ja ne?“
„Ne znam, Joelle. Trebala bi porazgovarati sa Zachom.“ –slegnula je ramenima.
„Kako mogu pričati s njim kad mi ne želi ispričati ništa?!“ –odmahnula sam glavom.
Bila sam tako bijesna u onom trenutku da sam počela drhtati i poželjela upotrijebiti svoju moć, ali suzdržala sam se. Dignula sam se sa kreveta i krenula prema vratima. Nicol se derala za mnom, ali nisam se mogla zaustaviti. Htjela sam otići negdje gdje me nitko neće daviti, gdje ću biti sama i moći se smiriti pošto sam bila previše bjesna u onom trenutko da bi normalno mogla postupiti. Silazila sam niz stepenice. Vidjela sam kako Cale i Zach pričaju s Keithom i Leejem ispred izlaznih vratiju. Vratila sam se natrag i požurila prema vratima na kraju hodnika. Otvorila sam ih i ušla ondje. Znala sam da me nitko neće tamo tražiti pošto je godinama bila puna nepotrebnih stvari. Ondje sam se inače sakrivala kad sam bila mala i kad bismo igrali žmurice po kući. Nitko me nikada ne bi mogao pronaći. Uzdahnula sam i sjela na prašnjavi pod. Počela sam lagano udarati glavom od vrata. Bila sam tako bijesna i trebala sam se smiriti kako nebi naudila nekome, povrijedila ga ili slično. Kako mogu biti takvi?! Kako mogu tajiti od mene cijelu istinu godinama?!
