Design : xNicolex

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.


Moja inspiracija. Moja muza. <3

Arhiva:

[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]

Copyright © 2009.
By: Joelle

20. poglavlje

Izležavala sam se na krevetu. Bila je subota i večeras se održavao školski bal. Bila sam pomalo uzbuđena jer smo se jako trudili oko toga i jedino u onome smo bili svi zajedno pošto smo znali da trebamo to činiti, ali moj odnos s Dylanom se nije mjenjaju. Odnos... Kakav sam odnos imala s njim? Pa ne znam više niti ja. Ponekad sam se tako dobro osjećala u njegovom društvu. Smiješkala bi mu se, znali bismo satima pričati, a da nam nitko ne smeta. Osjećala sam se kao... kao da se počinjem zaljubljivati u njega, ali... Ponekad bi se osjećala kao da nešto nedostaje, kao da ne pripadam ondje i zbog toga sam bila tako zbunjena. Znala sam danima ležati u sobu, razmišljati što zapravo želim, što zapravo osjećam prema njemu, ali nisam to niti ja mogla sama shvatiti. Znala sam samo da mi je predivno s njim, da se osjećam drugačije, a i ništa drugo nisam htjela znati.
Kad mi je netko pokucao na vrata, trgnula sam se i pogledala prema njima. Polako su se otvarala, a onda je Cale provirio prema meni.
„Hello, Joelle.“ –pozdravio me.
„Hej.“ –uzvratila sam.
Jedva sam pričala u zadnje vrijeme s njima. Jedina osoba s kojom sam cijelo vrijeme pričala je bio Zach. Većinom, kad bi bila kod kuće, provodila bi vrijeme s njim pričajući i zabavljajući se dok s Caleom, Keithom i Leejem nisam više bila onako dobar odnos kao i prije. Valjda sam se malo
udaljila od njih zbog toga što mi nisu vjerovali kad sam im govorila da se Samari grupi može vjerovati. A Nicol... ona je jedva pričala s nama, izlazila iz svoje sobe i zbog toga sam se osjećala krivom.
„Što radiš?“ –upitao me.
„Dosađujem se. Zašto?“ –pogledala sam ga.
„Trebala bi mi pomoć.“
„Oko čega?“
„Nemam još odijelo za večeras i...“
„Oh, želiš da idem s tobom po gradu?“
„Da.“
„Nema problema.“ –odgovorila sam mu osmijehom.
„Sigurno ti nije problem?“ –upitao me.
„Sigurno.“ –klimnula sam glavom.
„U redu. Kad se spremiš, dođi u dnevni boravak!“ –rekao mi je.
„Dobro.“ –nastavila sam.
Izašao je iz moje sobe i lagano zatvorio vrata. Dignula sam se s kreveta i otvorila ormar. Bila sam sretna što me odlučio nazvati kako bi mu pomogla. Dugo me nije nazvao i pitao slične stvari poput ovoga i zbog toga sam bila jako vesela.

Šetali smo se po gradu samo nas dvoje. Razgledavali smo razne trgovine s muškom odjećom i prepirala bi se jako s njim pošto se njemu skoro ništa nije svidjelo, a vrijeme je prolazilo i trebali smo se vratiti kod kuće kako bismo se počeli spremati za bal.
Mislim da smo onog dana prošli cijeli grad sve dok nismo pronašli malenu trgovinu u kineskoj četvrti u kojoj su prodavali odijela kakva je on volio nositi. Bila sam tako sretna što je sam odlučio izabrati što mu se sviđa pošto sam mislila kako bi mi glava mogla puknuti od nervoze. Cale je bio gori od cura kad bi otišao u kupovinu. Trebala sam se sjetiti toga.
„Hvala ti što si došla sa mnom.“ –otvorio mi je vrata kuće.
„Nema problema. Mogla sam puknuti, ali ok.“ –uzdahnula sam.
„Žao mi je što mi je trebalo toliko, ali htio sam biti lijep.“ –odvratio je.
„Za koga? Torry?“ –nasmiješila sam se.
„Ne. Za druge cure iz naše škole!“ –pogledao me zbunjeno. „Mislim na cure iz Tiper grupe!“
„Oh, dobro onda. Već sam mislila da si počeo voljeti Samari cure!“
„Tko? Ja? Nikada!“
„Znam. Zbog toga mi je i bilo čudno!“ –uzvratila sam mu osmijehom i penjala se stepenicama.
„Gdje ste vi toliko bili?“ –Zach je silazio niz stepenice.
„Ma Cale je pretjerao sa kupnjom.“ –odgovorila sam mu. „Treba i tebi pomoć oko odijela?“
„Ne. Odavno sam ga izabrao.“ –rekao mi je. „Vrijeme je da se ideš spremati!“
„Dobro, tata!“ –namignula sam mu.
Nastavila sam svojim putem. Popela sam se stepenicama na prvi kat i otišla do svoje sobe, te sam otvorila ormar kako bi izabrala haljinu koju bi mogla obući. Gledala sam sve haljine koje sam imala u ormaru, ali opet se nisam mogla odlučiti koju bi uzela. Gledala sam dugu crvenu haljinu do poda na bretele. Bila je dosta jednostavna i oduvijek mi se svidjala, ali razmišljala sam i da bi mogla ljubičastu s nekoliko dijamantima na traci ispod grudi.
„Crvena je bolja!“ –čula sam Zachov glas.
Naglo sam se okrenula prema vratima, a on je stajao na ulazu.
„Misliš?“ –upitala sam ga.
„Siguran sam. Crvenu nisi nikada nosila.“ –rekao mi je.
„Imaš pravo. Hvala!“ –nacerila sam mu se.
„Nema problema. Dođem kasnije po tebe.“ –uzvratio je. „Vidimo se!“
Zatvorio je vrata, a ja sam se nasmiješeno okrenula prema ogledalu. Bila sam sretna što mi je Zach pomogao izabrati haljinu za večerašnji bal. Odložila sam ju na krevet, uzela odjeću i otišla se istuširati, pa sam se vratila u sobu. Skinula sam odjeću sa sebe i obukla haljinu. Stala sam pred ogledalo. Nisam mogla vjerovati da mi je stajala dobro kao i prvi put kad sam ju isprobala. Mislila sam da sam se udebljala i da će mi biti uska, ali na kraju mi je bila savršena. Bila je uska do struka, a onda široka. Zavrtila sam se i lepršala je po zraku, a to sam najviše voljela. Zakovrčala sam kosu, stavila malo laka na nju kako bi stajala, a onda sam našminkala lice. Stavila sam perlasti lančić i narukicu i još jednom sam se pogledala u ogledalo. Svidjelo mi se kako sam se sredila.
„Spremna si?“ –upitao me Zach.
„Jesam.“ –okrenula sam se prema njemu.
„Super. Idemo!“ –izašao je iz sobe.
Ostala sam šokirana. Nije mi rekao ništa. Nije me ni pohvalio... Spustila sam poglede i uzela torbicu sa kreveta. Osjećala sam se tako loše, a nisam niti ja znala zašto. Srce me boljelo, boljeli su me osjećaji....

Parkirali smo se ispred škole. Izašla sam iz automobila i krenula prema ulazu. Nisam htjela čekati ostale jer sam se osjećala loše zbog toga što mi Zach nije ništa rekao u vezi izgleda. Otvorili su mi ulazna vrata i nasmiješili su mi se, a i ja onim dečkima također. Kad su se vrata otvorila ugledala sam puno poznatih lica u ogromnoj i predivno uređenoj prostoriji. Zakoračila sam u nju i moji školski prijatelji su me pozdravljali, a glavom su mi klimali i ljudi iz Samari grupe što mi se svidjelo. Primjetila sam da jedino mene nisu ljutito promatrali, pa sam pretpostavila da Dylan ima svoje ruke u tome.
„Molila bi sve učenike da se skupe jer trebaju otvoriti ples.“ –najavila je profesorica plesa preko mikrofona.
U samo nekoliko sekundi smo svi bili zajedno, svatko sa svojim parom. Dylan me promatrao osmijehom na licu, a kad je počela lagana glazba, privukao me bliže sebi. Osjećala sam se... čarobno. Osjećala sam kao da trebam biti ondje. Bilo mi je predivno plesati s njim. Bio je odličan plesač i osjećala sam se predivno dok me vrtio po plesnom podiju, a onda sam ugledala Zacha. Plesao je s Lillian, ali krajičkom oka je gledao u mene. Odmaknula sam pogled, ali njegov mi je ostalo zapečačen u mislila. Gledao me drugačije nego inače. Gledao me kao da me treba, kao da me želi i pitala sam se što sam uopče radila s Dylanom u onom trenutku.
„Lijepa si.“ –rekao mi je tiho Dylan, a ja sam mu se nasmiješila.
Kad me on ponovno zavrtio po plesnom podiju, netko drugi je uhvatio moju ruku, a on ju je ispustio. Šokirano sam se okrenula i vidjela Zacha kako me promatra. Spustila sam pogled, ali ipak sam mu dopustila me uhvati s jednom rukom oko struka, a drugom u zraku. Osjećala sam se drugačije s njim dok sam plesala, a on me čvrsto držao. Što sam to osjećala prema njemu? Zašto nisam znala zbog čega se onako čudno ponašam? Zbog čega sam toliko uživala uz njega? Bila sam zbunjena, ali... Htjela sam uživati s njim, biti uz njega.
Glazba je završila, a profesori i uzvanici su nam pljeskali. Poklonili smo im se i onda pogledali jedni u druge. Pogledala sam krajičkom oka u Zacha. Poglonio mi se i udaljio od mene, a ja sam gledala za njim.
„Nisam znao da trebamo plesati i s drugima.“ –iza mene je stajao Dylan.
„Nisam niti ja.“ –okrenula sam se prema njemu.
„Sve u svemu... bilo mi je lijepo s tobom.“ –podragao me po ruci i uhvatio ju.
„I meni.“ –rekla sam mu.
„Joelle!“ –pozvao me Cale.
Okrenula sam se prema njemu. Stajao je kraj Nicol, Keitha i Leeja, a onda sam ponovno pogledala u Dylana.
„Moram ići. Vidimo se kasnije!“ –uzvratila sam.
Klimnuo je glavom, a ja sam se udaljila od njega, te se pridružila svojim prijateljima.
„Bili ste odlični.“ –nasmiješeno će Keith. „Zach i ti ste odličan par!“
„Ehm... da....“ –pogledala sam u Nicol koja je gledala u pod.
„Iako nam nitko nije rekao da trebamo plesati i s drugima.“ –nastavio je Cale.
„A da?“ –Lee se okrenuo prema njemu. „Onda je Zachu zaista stalo do plesanja s tobom!“
„Idem po čašu vode.“ –prozborila je Nicol i udaljila se od nas.
Okrenula sam se prema njoj. Znala sam da joj nije svejedno što je ono čula, a ja sam duboko uzdahnula i okrenula se prema njima ljutito, bijesno. Kako su mogli biti takvi pred njom? Mogli su odavno pretpostaviti koliko joj je stalo do njega. Odmahnula sam glavom i udaljila se od njih. Trebala sam malo vremena za razmišljanje, ali kad sam otišla primjetila sam njihove čudne poglede na sebi. Krenula sam prema terasi nadajući se da nikoga neće biti ondje. Morala sam se malo smiriti jer su mi misli bile pobrkane i više nisam znala što da mislim, što da radim. Otvorila sam vrata terase i ugledala Zacha u daljini. Iako je on bio ondje, iako sam ja htjela biti sama, zakoračila sam na nju i polako krenula prema njemu dok su potpetice odjekivale pošto je sve bilo tiho.
„Zašto ne uživaš s nama?“ –upitala sam ga i stala kraj njega.
„Došao sam malo na zrak.“ –odgovorio je i pogledao u mene.
„Mogu te nešto pitati?“
„Naravno.“
„Znaš, jelda, da se ti Nicol sviđaš?“
„Oduvijek sam znao!“
„Zašto si onda takav prema njoj? Ne daješ joj ni šansu. Možda ti se svidi!“
„Nemoguće.“
„Zašto?“
„Jer ona nije moj tip. Ne mogu joj davati lažne nade!“
„Zašto si plesao sa mnom? Nije tako bilo dogovoreno!“
„Htio sam. Zar ne mogu plesati s tobom kao nekada?“ –nasmiješio mi se.
„Možeš, ali nije bilo u programu.“ –porumenivši sam odmaknula pogled.
„Hoćeš li i sada plesati sa mnom?“ –upitao me.
Lagana, nježna glazba je dopirala iz sale. Pružio mi je ruku, a ja sam pogledala u nju, pa u njega i klimnula sam glavom. Prihvatila sam njegovu ruku, a on me povukao bliže sebi. Plesao je sa mnom i vodio toliko nježno da sam pomislila da sam u raju.
„Predivna si danas.“ –uzvratio mi je tiho na uho.
Ostala sam šokirana i širom otvorenih očiju. Srce mi je ubrzano počelo kucati i osjećala sam se jako čudno. Svidio mi se njegov komentar. Ipak je primjetio... Ipak mi je rekao nešto. Osmijeh mi se pojavio na lice i nagnula sam se na njegovim prsima. Slušala sam otkucaj njegovog srca uz glazbeni ritam.
„Želim da popiješ moju krv!“ –pogledala sam ga.
„Sada?“ –šokirano je zastao.
„Da.“
„Ali... nije pun mjesec!“
„Znam. Za samo nekoliko dana će. Mislim da se nećeš pretvoriti ponovno u lošeg vampira ako sada popiješ!“
Klimnuo je glavom i polako me spuštao prema podu, pa me odjednom zadržao s jednom rukom. Gledao me duboko u oči s onim predivnim tamnim pogledom kojeg sam obožavala i zbog kojeg mi je u onom trenutku srce ubrzano zakucalo. Zatvorila sam oči dok je on polako spuštao usne prema mome vratu. Trebao me ugristi za samo nekoliko sekundi, ali umjesto toga sam osjetila poljubac. Otvorila sam naglo oči, a on me ponovno promatrao.
„Zašto... Zašto me nisi ugrizao?“ –upitala sam ga šokirano.
„Nema potrebe.“ –odmahnuo je glavom i povukao me gore.
„Ali, Zach, moja krv ti je potrebna.“
„Ne još.“
„Zach, molim te...“
„Ne, Joelle.“ –odmahnuo je glavom. „Hoćeš li mi nešto obećati?“
„Naravno.“ –klimnula sam glavom.
„Obećaj mi da ćeš uvijek paziti na sebe.“
„Obećajem.“
„Odlično.“
„Zašto?“
„Samo mi je bilo potrebno da mi to obećaš.“ –rekao mi je i nasmiješio se. „Idemo se zabavljati!“
Bila sam zbunjena njegovom rečenicom. Odlazio je od mene, a ja sam gledala za njim.