|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
Šetala sam se po kući pošto nisam imala što raditi. Bilo je jako radno, a svi moji su još spavali, pa nije još bilo vrijeme za spremanje za školu. Ponovno nisam mogla spavati cijelu noć jer sam razmišljala o tome što se dogodilo dan prije s Dylanom. Malo me začudilo što mi se onako približio samo kako bi me pitao da li je nešto u redu i zašto se ljutim na njega. Zašto bi mi se itko približio kad se ipak radi o neprijateljima? Uzdahnula sam i sjela na trosjed u dnevni boravak. Bila sam zamišljena i nisam više znala što činiti. Pitala sam se da li bi mu trebala dopustiti da mi se približi. Pitala sam se da li Vijeće ima pravo i da li bismo se trebali početi družiti. Odmahnula sam glavom. Više nisam znala što trebam razmisliti i hoće li se ostali ljutiti na mene ako mu se približim. Mislim da hoće jer nikome nije svejedno što su oni tamo.
„Što je tebi da cijelo vrijeme odmahuješ glavom?“ –čula sam muški glas.
Okrenula sam se i ugledala Leeja na pragu za dnevni boravak. Nasmiješila sam mu se.
„Dobro jutro, Lee.“ –rekla sam.
Trebala sam nekako promjeniti temu samo kako ne bih morala popričati o tome s njim. Nije mi bilo svejedno pošto nisam znala da li bi loše ili dobro mogao reagirati, pa me bilo previše strah progovoriti pred njim.
„Jutro, Joelle.“ –ušao je u dnevni boravak i sjeo na fotelju.
„Kako to da si tako rano budan?“ –upitala sam ga.
„Uvijek se budim rano. Ti?“
„Ma nisam više mogla spavati. Znaš da ja imam te probleme!“
„Znam. Možda bi se trebala manje brinuti!“
„Što?“
„Što te muči? Ono sa Zachom ili Samari grupom?“
„Ne znam o čemu pričaš.“ –dignula sam se sa trosjeda.
Krenula sam prema izlazu iz dnevnog boravka. Morala sam izaći kako ne bih trebala popričati s njim o tome što me muči. Mogla sam mu govoriti sve, ali o ovome nema šanse da ću išta progovoriti. Bilo me previše strah i nisam htjela da se svi naljute na mene zbog mog ponašanja.
„Stani, stani...“ –povukao me za ruku. „Pričat ćeš sada sa mnom!“
„Lee, moram se spremiti za školu. Pusti me, molim te!“ –uzdahnula sam.
„Znači... Imao sam pravo kad sam pomislio da imaš problem što se tiče ostalih vampira!“
„Nemam!“
„Joelle, zašto mi ne možeš reći?!“
„Što se ovdje događa?“ –gledao nas je Keith.
Primjetila sam koliko je začuđen našim ponašanjem, a Lee mi je pustio ruku kad ga je ovaj pomalo grubo pogledao. Odmahnula sam glavom i izašla iz dnevnog boravka. Osjećala sam se odlično što se Keith pojavio i spasio me od pričanja s Leejem. Nisam mogla s nikim pričati o tome što me tištilo jer me bilo previše strah da bi moglo nastati velikih problema oko toga. Nastavila sm hodati prema sobi tužno. Bila sam tako zbunjena jer sam razmišljala o tome kako bi možda mogla izdati Tiper grupom ako počnem razgovarati sa Dylanom, a nisam to nipošto željela učintiti pošto su svi oni bili moja obitelj, pogotovo Lee i ostali. Osjećala sam da ih izdajem na samu pomisao da bi se mogla početi družiti s drugim lošim vampirima. Otvorila sam vrata i zakoračila u sobu. Pogledala sam na sat. Još nije bilo vrijeme da se uopće počnem spremati za školu, pa sam legla na krevet i pogledala u strop. Uzdahnula sam. Što sam to radila? Što sam to radila? Više nisam imala pojma što točno želim od svog života. Bila sam tako zbunjena i sve me živciralo u onom trenutku.
Vrata su počela škripiti. Okrenula sam se prema njima. Netko ih je otvarao. Vidjela sam Keitha kad je provirio u moju sobu. Uzdahnula sam. Nisam htjela da itko dođe za mnom. Trebalo mi je vremena da razmislim dobro hoću li ikome reći koja je moja namjera ili zaboraviti na to što sam mislila učiniti jer je previše riskantno.
„Dobro si?“ –upitao me.
„Da, da.“ –klimnula sam glavom. „Zašto?“
„Nisi mi izgledala tako dolje. Posvađala si se s Leejem?“
„Neee... Sve je u redu, stvarno!“
„Sigurna si?“
„Uvijek!“
„Ako me zatrebaš, znaš gdje sam.“
Nasmiješila sam mu se, kao on meni, pa me pozdravio i izašao sobe. Pomislila sam kako je ovo čak i dobro prošlo pošto me nije gnjavio da mu kažem što je sa mnom i zašto sam tako zamišljena. Bila sam sretna što nije to primjetio jer znam da mi nebi dao mira. Dignula sam se s kreveta i otvorila vrata ormara. Trebala sam pronaći odjeću za školu.
Zach je parkirao automobil ispred škole, na parkiralište, pa smo izašli iz auta i laganim hodom krenuli prema ulazu.
„Danas opet imamo sat plesa?“ –upitala je Nicol.
„Mislim da imamo, ali nisam sigurna.“ –odgovorila sam.
„Imamo, imamo.“ –rekao je Cale. „Profa je jučer cijeli dan govorila kako moramo svi dođi i prepremati se jer će ples za samo mjesec dana, a nitko nema pojma o plesu!“
„Kako ćemo znati plesati kad moramo s onim kretenima?“ –uzvratio je Zach.
„Ma... Po meni... oni dobro plešu!“ –nastavila je Nicol.
„Nicol!“ –uzviknuli su Cale i Zach.
Zbunjeno sam se okrenula prema njoj, a onda sam pogledala u prijatelje koji su šokirano i ljutito gledali u nju. Nisam mogla vjerovati što je upravo rekla i da je imala hrabrost reći nešto slično ovome. Nisam to očekivala... pogotovo ne od nje...
„Kako to možeš reći o njima?!“ –ljutito će Zach. „Nicol, oni su ti neprijatelji, znaš?!“
„Nisam glupa!“ –viknula je ljutito na njega. „Valjda znam da su mi neprijatelji, ali samo kažem da dobro plešu! Moj partner odlično pleše!“
„Ne možeš tako nešto govoriti o njima!“ –Cale je ljutito odmahnuo glavom.
„Kako je danas predivno vrijeeeeme....“ –pokušavala sam smiriti vode.
Znala sam da će oboje punkuti, a onda će Nicol poluditi za njima. Nisam željela više biti ondje pošto sam primjetila da će se nastaviti svađati. Požurila sam korak prema školi. Znala sam da će me kad tad sustići, pa mi je bilo svejedno hoću li biti trenutno s njima ili kasnije. Ugledala sam Dylana na kraju hodnika kako priča s prijateljima. Morala sam razgovarati s njim, pa sam požurila korak prema njemu. Potapšala sam ga po ramenu, a on se okrenuo prema meni.
„Možemo pričati?“ –upitala sam ga.
Klimnuo je glavom i udaljio se samnom, a kad su njegovi željeli otići za njim pokazao im je gestom ruke da ostanu na mjestu.
„Onda? O čemu si htjela pričati?“ –uzvratio je.
„Htjela sam ti se ispričati.“ –rekla sam. „Da sam znala da ti nisi bio kriv što su tvoji takvi kreteni i što su napali Zacha, nebi te tako napala!“
„U redu je.“ –nasmiješio se. „Vjerojatno bi se i ja razljutio da netko učini to mojima!“
„Sigurno je sada sve u redu?“
„S moje strane je. Ne brini se! Pokazao sam im gdje im je mjesto, pa vas više neće dirati!“
„Ma nisi trebao.“
„Potrebno je!“
„Joelle!“ –čula sam Zachov glas.
Okrenula sam se i stajao je nedaleko od nas s Caleom i Nicol. Bio je dosta ljut, pa sam morala pozdraviti Dylana osmijehom i udaljiti se od njega. Zach nije pričao sa mnom kad sam mu se približila. Izgledao je jako ljut u onom trenutku, pa sam ga odlučila pustiti na miru i ne popričati s njim o ničemu.
