Design : xNicolex

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.


Moja inspiracija. Moja muza. <3

Arhiva:

[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]

Copyright © 2009.
By: Joelle

12.poglavlje

Šokirano sam sjedila na krevetu i razmišljala o Zachu od kojeg sam se upravo trebala odvojiti. Nisam htjela, ali ako je Keith govorio da je to nužno, onda sam morala. Bojala sam se za njega, a ne za svoj život. Htjela sam znati zašto ne može piti našu krv, zašto je uporno izbacuje iz tijela... Nisam htjela da mu bude loše, da mu netko ili nešto naudi ili da poludi kao malo prije. Bojala sam se da bi mogao nauditi sam sebi ako se više ne prepoznaje, ali bila sam sigurna kako meni nikako ne bi. Poznavala sam ga i znala da mi ništa nebi napravio.
Dignula sam se sa kreveta i počela hodati po sobi. Trebala sam smisliti što napraviti, kako mu pomoći, ali ništa mi nije dolazilo u glavu. Bila sam ljuta na samu sebe u onom trenutku jer sam trebala nešto shvatiti, prisjetiti se kako bi mogla pomoći svom naboljem prijatelju jer je on meni više puta spasio život, ali ništa pametno mi nije dolazilo na misli.
Duboko sam uzdahnula i sjela na pod, te se nagnula na zid. Počela sam lagano udarati od zid nadajući se da ću se tako prisjetiti nečeg korisnog, ali ništa. Ponovno sam uzdahnula, odmahnula glavom i... prisjetila sam se, ali nisam znala koliko će mu to zapravo pomoći. Trebala sam se iskrasti nekako iz sobe i ukrasti Keithove ključeve. Dignula sam se s poda i izašla iz sobe. Pogledala sam lijevo i desno kako bi bila sigurna da sam sama i požurila prema Keithovoj sobi. Svi su spavali u ono vrijeme jer su bili umorni, ali ja nisam mogla jer sam previše razmišljala o Zachu.
Otvorila sam polako vrata njegove sobe i uvjerila se da spava, pa sam tiho hodala sobom i ugledala kljičeve na stolu. Zgrabila sam ih i pogledala još jednom u Keitha. Čvrsto je spavao, pa sam uzdahnula i lagano zatvorila vrata sobe kad sam izašla iz prostrije. Požurila sam korak prema prizemlju i malo potrčala kako bi što prije stigla. Uvjerila sam se da me nitko ne slijedi i da me nitko nije otkrio, pa sam potrčala prema vratima podruma. Otključala sam ih, zatvorila i potrčala niz stepenice. Stala sam ispred prostorije u kojoj je Zach bio zaključan i duboko sam uzdahnula. Drhtajući sam otključala vrata i otvorila ih. Bila su jako teška, pa sam se malo namučila. Zastala sam na ulazu i pogledala u zatočenog Zacha. Bilo mi je užasno gledati ga onakvog i srce me bolilo, pa sam polako zakoračila pazeći da ne napravim nikakav krivi potez. Podignuo je pogled kad sam slučajno zaškripila patikom. Malo sam se preplašila, u jednom trenutku, ali onda sam se smirila kad sam shvatila da više nema onakav ljutiti, strašni pogled i da ima normalne boje očiju.
„Zach...“ –uzvratila sam.
„Joelle...“ –uzdahnuo je.
Primjetila sam koliko mu je bilo loše jer je teško uzdisao. Pogledala sam mu ruke. Bile su krvave i pretpostavljala sam da se povrijedio pokušavajući se trgnuti sa lanca. Boljelo ga je. Mogla sam to vidjeti po njegovom pogledu.
„Što... radiš o-ovdje?“ –upitao me.
„Došla sam provjeriti kako si. Došla sam ti pomoći!“ –približila sam mu se.
„Odmakni se!“ –viknuo je. „Ne približavaj mi se!“
„Zach...“ –preplašeno sam zastala.
„Reko sam da se udaljiš od mene!“
„Zašto?“
„Mogao bi te povrijediti! Ne želim to napraviti, Joelle! Makni se od mene, molim te!“
„Ne želim!“
„Joelle!“
„Znam da mi nećeš nauditi, Zach!“ –viknula sam. „Vjerujem ti!“
Gledao me tužno. Plakala sam. Nisam se htjela udaljiti od njega jer sam znala da mi ne može nauditi, vjerovala sam u to jer sam znala koliko mu je zapravo stalo do mene i da neće sam sebi dopustiti da me povrijedi. Polako sam mu se približavala, a on je odmahnuo glavom i spustio pogled. Kleknula sam kraj njega i podignula mu pogled. Promatrao me tužnim pogledom, a ja sam ga podragala po licu. Nisam ga mogla onakvog gledati. Snažno sam ga zagrlila, a onda još jednom pogledala tužno. Uzdahnuo je. Znala sam da ne želi da se maknem od njega iako mi je to govorio. Osjećala sam da me želi kraj sebe. Pogledala sam onda prema lancima koji su mi držali čvrsto ruke. Okrenula sam se prema njima.
„Što radiš?“ –upita me zbunjeno.
„Puštam te.“ –rekla sam mu i otključala jednu koja mu je držala ruku.
„Ne, Joelle, ne!“ –trgao mi se.
„Prekini! Sam sebe ćeš tako povrijediti!“
„Slušaj me, ne smiješ to napraviti, jasno?“
„Začepi!“
„Molim te! To je zbog tvoje sigurnosti!“
„Šuti, Zach!“ –otključala sam mu i drugu ruku.
Odmahnuo je glavom i masirao si mjesto na kojem su bili lanci. Gledao me tužno i pomalo ljuto, a ja sam mu se nasmiješila. Uzdahnuo je i spustio pogled.
„Kako si glupa...“ –rekao je.
„Želim te spasiti, Zach.“ –uzvratila sam.
„Rekli su ti?“ –pogledao me.
„Da.“ –klimnula sam glavom. „Ne znam zašto ti je trebalo vremena da mi kažeš! Ne znam zašto mi uopče TI nisi to želio reći!“
„Pa... nisi trebala saznati.“
„Zašto?“
„Mogu ti nauditi. Kako to ne shvaćaš?“
„Zach... ne poznajem te toliko malo!“
„JA ti nebi naudio, ali... ne znam zaustaviti samog sebe kad sam onakav i najbolje bi bilo da odeš sada jer ne znam koliko će mi dugo vremena trebati da se pretvorim u onog drugog!“
„Nema šanse!“ –rekla sam odlučno.
„Joelle, zašto moraš biti tako tvrdoglava?!“ –odmahnuo je ljutito glavom.
„Jer te ne želim napustiti, jasno?!“ –prodrmala sam ga ljutito. „Ni ti mene nisi napustio kad sam bila klinka!“
„Ti nisi poput mene! Nisam imao straha da će mi netko nauditi, ali ti bi ga trebala imati!“
„Ne bojim te se, Zach! Nikad nisam i nikad neću!“
„Joelle...“ –prodrao se.
„Želim da popiješ moju krv!“ –uzvratila sam.
Da, to je bila moja odluka. Možda postoji mogučnost da neće odbaciti moju krv, da će mu ona pomoći pošto ona od ostalih nije uspjela. Gledao me šokirano, a ja sam ga promatrala odlučno.
„Što?!“ –trepnuo je nekoliko puta. „Jesi li ti ozbiljna ili?“
„Rekao mi je Keith da njihovu ne možeš piti. Možda moju možeš!“ –rekla sam.
„Ne!“ –dignuo se ljutito i počeo je hodati po prostoriji. „Ne znaš što radiš, Joelle! Ti stvarno nisi normalna!“
„Molim te, Zach.“ –dignula sam se i zaustavila sam ga. „Želim da ju popiješ! Pomoći će ti... Sigurna sam!“
„Nema šanse!“ –viknuo je. „Odlazi!“
„Ne dok ju ne popiješ!“ –otkopčala sam si košulju i pokazala mu vrat.
Odmahnuo je glavom i udaljio se od mene, a ja sam ga potrčala zaustaviti. Noktom sam prerezala jedan maleni dio vrata. Šokirano me promatrao. Vidjela sam po njegovin nosnicama da ju miriše, a po pogledu da mu se sviđa, ali cijelo vrijeme ju je odbijao okusiti. Približila sam mu se i spustila mu glavu na moj vrat, te zatvorila oči. Čekala sam da me ugrize, ali nije želio. Osjetila sam da drhti i da pokušava ne razmišljati o njoj, ali odjednom me snažno zagrizao. Osjetila sam malenu bol i prisjetila se koliko me bilo strah kad su mi to učinili kad sam bila mala, ali u onom trenutku me nije bilo strah. Osjećala sam se ugodno, a on je bio tako nježan prema meni. Malo mi se počelo vrtiti u glavi jer je pretjerao. Uzeo je više krvi nego što je trebao i to je dobro znao, ali nije mogao prestati. Vjerojatno je osjetio ugođaj. Znala sam da ću mu nekako moći pomoći. Zatvorila sam oči i počela padati. Nisam više mogla izdržati.