|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
Ležala sam na krevetu nakon bala. Bila sam zbunjena i cijelo vrijeme razmišljala o tome što mi je Zach rekao. Zašto sam mu morala obećati da ću paziti na sebe? Možda mi je to rekao pošto mi vjeruje kako me Dylan neće povrijediti. Možda mi je to rekao kako bi me, na neki način, uvjerio da mi vjeruje i da ću paziti na sebe. Više nisam znala što pomisliti. Zašto je bio tako tajanstven prije nekoliko sati? Zašto mi se činilo da mi nešto taji? Zašto mislim da nešto radi iza mojih leđa? Duboko sam uzdahnula. Što sam mogla misliti? Što sam trebala učiniti? Možda... Možda odlazi! Pa da! Kako se toga prije nisam mogla sjetiti?! Naglo sam se dignula sa kreveta i potrčala prema njegovoj sobi.
Otvorila sam ju. Bila je poluprazna, a njega više nigdje nije bilo. Potrčala sam niz stepenice. Čula sam glasove iz dnevnog boravka i molila se da je Zach ondje, da stvarno nije otišao kao što sam mislila. Poskočila sam u dnevni boravak, a Keith, Lee, Cale i Nicol su pogledali u mene.
„Gdje je Zach?“ –upitala sam ih.
„Nije ti rekao?“ –upitao me Lee.
„Rekao što?“ –uzvratila sam.
„Da odlazi?“ –nastavio je Cale. „Nas je pozdravio prije pola sata!“
„Što?!“ –proderala sam se. „Molim?!“
„Smiri se.“ –Keith se dignuo sa trosjeda.
„Moram po njega.“ –odmahnula sam glavom.
„Stići ćeš ga ako sada kreneš. Otišao je kračim putem kako bi izašao iz grada!“ –rekla mi je Nicol.
„Hvataj!“ –Lee mi je bacio nešto.
Uhvatila sam ključeve njegovom kamioneta, zahvalila sam mu se i istrčala iz kuće.
Kamionet je, na svu sreću, bio parkiran ispred vile, pa sam brzo potrčala k njemu, otključala vrata i poskočila na vozačevo sjedalo. Upalila sam motor što sam brže mogla, stisnula gas i odjurila iz dvorišta. Morala sam ga stići, morala sam ga zaustaviti. Nije me smio napustiti. Kako je mogao otići od mene, a da me ne pozdravi?! Pretpostavljam da mi nije želio reći pošto bi poludjela i pokušala ga nagovoriti da ne ode. Zašto je uopče odlučio otići?! Kako je mogao biti tako glup?! Toliko sam bila ljuta na njega, bijesna da nisam više znala što bi mu sve mogla učiniti kad ga pronađem. Htjela sam ga dostići što prije i nadala sam se da još nije otišao iz Apentisa. Jurila sam ulicama i pazila da ne udarim u neki automobil ili u bilo što što mi se stvaralo ispred auta. Morala sam ga što prije pronaći. Vidjela sam njegov Jeep u daljini. Skrenula sam na lijevu traku autoceste pošto je bila prazna, stisnula sam gas i vozila što sam brže mogla. Bila sam blizu njegovog auta, a on nije mogao otići daleko pošto je dosta polako vozio. Uvijek je bio pažljiv vozač i u onom mi se trenutku to najviše svidjelo jer bi ga inače ganjala predugo.
Vozila sam tik do njegovog automobila, a on je mirno gledao ispred sebe sve dok se, slučajno, nije okrenuo prema meni. Valjda je primjetio automobil koji se kretao u krivom smjeru. Ostao je šokiran kad me ugledao, a ja sam ljutito odmaknula pogled i vozila još brže pošto sam malo smirila auto. Bila sam dovoljno udaljena od njega, pa sam se okrenula kako bi mu blokirala put. Pogledala sam u njega, a on je kočio iz daljine i stao svega dva metra od mene. Zbunjeno i šokirano je gledao u mene, a ja sam otvorila vrata automobila i izašla iz njega, ljutito ih zalupivši. Otvorio je i on svoja vrata, pa je poskočio iz Jeepa.
„Što radiš ovdje?“ –upitao me.
„Što ti radiš ovdje, kretenu?“ –proderala sam se na njega i stala na metar udaljenosti.
„Odlazim.“ –odgovorio mi je Zach.
„Odlaziš?“ –nasmiješila sam se. „Nema šanse!“
„Joelle, makni mi se s puta!“
„Ne želim!“
„Joelle!“
„Neću i gotovo. Nećeš me moći nagovoriti na to! Stajat ću ovdje sve dok mi ne objasniš zašto mi to nisi rekao!“
„Upravo zbog toga što bi mi radila ovakve scene!“
„Normalno da ću ti raditi ovakve scene kad bez objašnjenja i pozdrava nestaneš!“
„Bilo je potrebno!“
„Potrebno?! Potrebno ti je nestati?!“
„To radim za tvoje dobro, Joelle!“
„Ma kakvo moje dobro, Zach?! Zašto odlaziš?!“
„Ne želim da se žrtvuješ zbog mene, jasno?! Zbog toga moram otići! Ne mogu više biti kraj tebe! Ne mogu više piti tvoju krv!“
„Glupane!“ –proderala sam se.
Suze su mi počele kliziti niz lice. Više ih nisam mogla zadržavati u očima. Bila sam toliko bijesna na njega što je tako razmišljao, što nije razmišljao uopče o tome da je moja dobra volja što mu dopuštam da pije moju krv i što ja to želim pošto ga jedino to može spasiti. Gledala sam ga točno u oči, ali njegove su bile šokirane, tužne. Znala sam da ga boli što me mora gledati onakvu, ali mene više boli što želi otići, što me želi napustiti.
„Joelle, nemoj plakati...“ –uzdahnuo je.
„Ti si debil, Zach.“ –odmahnula sam glavom. „Kako možeš pomišljati takve stvari? Ne žrtvujem se zbog tebe. Želim da tebi bude bolje, da ne budeš... nepoznata osoba za mene, ali zapravo ti ne želiš mene kraj sebe. Zbog toga odlaziš od mene!“
„Ne pričaj gluposti.“ –polako mi se približavao. „Dobro znaš da ne odlazim zbog toga!“
„Lažeš!“ –ljutito sam odmahnula glavom dok su mi suze i dalje klizile niz lice. „Zašto onda odlaziš? Zašto me onda napuštaš?“
„Ne mogu biti kraj tebe kad te mogu povrijediti.“ –spustio je pogled.
„Nećeš me povrijediti.“ –podignula sam pogled prema njemu. „Znam da nikad sam sebi nećeš dopustiti da me povrijediš i potpuno ti vjerujem!“
„Joelle, nemoj mi to raditi.“ –uzdahnuo je.
„Nemoj ti to meni raditi.“ –približila sam mu se i snažno ga zagrlila. „Navikla sam se na tebe kraj sebe od prvog trenutka kad si me uzeo sa sobom i ne bih se sada mogla odvojiti od tebe! Ne možeš mi to napraviti, Zach. Moraš biti uz mene. Trebam te više nego što ti trebaš mene! Tko će paziti na mene? Tko će me grliti i umiriti kad sam živčana ili prestravljena?“
„Dylan.“ –progovorio je.
„Dylan i ja nemamo isti odnos kao ti i ja.“ –odmahnula sam glavom. „Tebe trebam više nego njega u nekim trenucima!“
„Joelle...“ –uzdahnuo je, ali snažno me zagrlio.
Zagrlila sam i ja njega snažnije. Trebao je znati da sam ondje zbog njega, uvijek, i da tražim od njega da i on bude kraj njege. Dylana sam trebala, ali Zach je bio... nešto... Ne znam što je on točno bio, ali znam da mi je značio puno, da mi je značio nešto što mi je davalo snage da živim dalje, da uživam u životu. Ničega se nisam bojala kad sam bila uz njega jer sam znala da je on uz mene, da neće dopustiti nikome da mi nešto loše učini. Osjećala sam se jako važna za njega kad sam saznala da on može piti moju krv. Osjećala sam kao da sam dio njega.
Otvorila sam vrata kuće i zakoračila u nju. Iz dnevnog boravka su provirli ostali moji prijatelji. Podignula sam pogled prema njima, a oni su me promatrali i čekali moj odgovor.
Zach je zakoračio odmah za mnom, a cijelo društvo se nasmiješilo i potrčalo ga zagrliti. Trebalo mi je neko vrijeme da ga nagovorim da se vrati, da ga trebam, a i da mu želim pomoći i napokon sam uspjela. Nasmiješeno sam ih promatrala. Bila sam sretna što se vratio.
Ljudi, desilo se nešto jako strašno! Jučer mi se modem za Internet pokvario zbog grmljavine i sada ne znam koliko me neće biti po blogovima. Mama bi ove dane trebala otići naručiti novi i dok stigne taj prokleti novi modem trebat će najmanje mjesec dana. Ne znam koliko ću vam se javljati. Pokušat ću što češće kad budem dolazila kod dečka. Poglavlja ću stavljati kad budem stigla i isto tako ću komentirati vaše.
Ne mogu garantirati da će komentari biti nešto ekstra, pa ću vam vjerojatno napisati samo da sam pročitala, ako ako stignem – detaljno ću prokomentirati. Jako mi je žao zbog toga, ali malo mi je neugodno sve to raditi kod dečka! Glupo je dolaziti kod njega i gubiti se po kompjuteru dok on sjedi i čeka na mene.
Jako, jako mi je žao, ljudi, ali retardirana sam! To se ne bi dogodilo da sam ugasila kompjuter na vrijeme, ali moram biti sretna što mi on nije pregorio.
Sad ću ja vas moliti da također smanjite objavljivanje posteva jer ne znam koliko ću baš vremena imati da vas čitam. Ako bude bilo previše tih ne pročitanih posteva, trebat će mi milijardu godina!
Nadam se da se nećete ljutiti ako vas ne budem komentirala kako treba, ali važno je da znate da vas čitam! Puštat ću vam neke sitne komentare, ako stignem, vezane uz post, a ako ne samo znak da sam vas pročitala. Naravno, jedne normalne komentare ćete dobiti kad mi se Internet popravi.
Držite mi fige da mi za to ne treba prepredugo! Svi ćete mi faliti i vaše priče isto, jako, jako(unatoč tome što ću vas čitati kad budem mogla)! Nadam se samo da će se sve uskoro popraviti i da ću vam moći puštati dostojanstvene komentare.XD
I što je najgore – zbog glupe grmljavine se cijeloj mojoj zgradi pokvarila antena za TV, pa ne mogu niti gledati Heroje iz strasti! Prokleto nevrijeme!!!!!!! -_-
Sve u svemu – jako mi je žao zbog svega! Čitat ću vas kad stignem i, još jednom, nemojte se ljutiti ako mi bude trebalo vremena i ako komentari budu jadni. -_-
Voli vas Barbara
