Design : xNicolex

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.


Moja inspiracija. Moja muza. <3

Arhiva:

[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]

Copyright © 2009.
By: Joelle

29.poglavlje

Veselo sam se penjala stepenicama koje su vodile prema kućnom ulazu. Još nikome nisam rekla da sam u vezi s Dylanom. Mislila sam da je najbolje reći im istinu kad dođemo doma i kad moju bližnji budu svi na okupu. Iako... nisam znala kako bi mogli reagirati. Hoće li se ljutiti zbog toga? Hoće li raditi scene?
„Koliko mirišeš na njega.“ –iznenada mi je rekao Zach.
„Pa?“ –pogledala sam ga. „Smeta ti?“
„Malo.“
„Zašto?“
Nije mi odgovorio. Odmaknuo je pogled i otvorio ulazna vrata. Uzdahnula sam i spustila pogled. Što ako je Dylan imao pravo? Što ako je njemu stvarno stalo do mene? Ne želim da se stvari među nama promjene samo jer sam s Dylanom sada.
„Zašto si stalno tako zamišljena?“ –upitao me Cale.
„Tko? Ja?“ –okrenula sam se prema njemu.
„Ne... Nicol!“
„Što sa mnom?“ –iza njega je provirila ona.
„Ništa, ništa!“ –odmahnuo je glavom.
Ušla sam u kuću i krenula prema dnevnom boravku. Ondje su sjedili Keith i Lee, a među njima je bio i Zach. Mislila sam da je otišao na kat pošto uvijek ide u svoju sobu nakon škole.
„Hej, Joelle.“ –pozdravio me Keith. „Opet nešto zamišljena?“
„Zašto svi stalno misle da sam zamišljena?!“ –počela sam se i ljutiti na njih.
„Jer izgledaš tako.“
„Svejedno!“
„Smiri se malo. U zadnje vrijeme si previše živčana!“ –rekao je Lee. „Što je s tobom?“
„Ma nije bitno!“ –odmahnula sam glavom.
Izašla sam iz dnevnog boravka i popela sam se stepenicama na kat. Požurila sam korak jer sam htjela stići u sobu što prije. Otvorila sam vrata, bacila školsku torbu na pod i sjela na krevet, te se ispružila i rastegnula, a onda pogledala u strop. Više nisam mogla sakrivati svoju zamišljenost. Ni sama nisam znala što želim u svom životu, koga trebam zapravo kraj sebe, pa nisam ni željela raspravljati o takvim stvarima s ukućanima. Trebala sam sama shvatiti što mi je potrebno u životu, ali znala sam kako će to biti teško.
Počela sam onda smišljati govor. Morala sam nekako početi razgovor s cijelom obitelji. Morala sam im reći da imam dečka i da je to jedan od Samari grupe. Iako je sada, čini mi se, sve u redu među našim grupama, imam osjećaj da se možda neće slagati kako treba. Što ću onda? Ne mogu ići protiv njih, ali ne mogu niti protiv svojih osjećaja. Moji osjećaji! Što sam ja zapravo osjećala prema Dylanu? Voljela sam ga? Koliko mi je bilo točno stalo do njega? Pa... nisam niti ja znala. U zadnje vrijeme... ništa ne znam.

Tuširala sam se. Trebala sam malo razbistriti misli iako nisam znala ni hoće li mi poluhladan tuš pomoći. Zatvorila sam vodu pošto sam ondje već bila pola sata. Uzela sam ručnik i obgrnula se, nakon čega sam izašla iz kabine. Pogledala sam u zamagljeno ogledalo, obrisala rukama i dobro se pogledala. Što mi se događalo u zadnje vrijeme? Zašto sam bila tako zbunjena? Zašto nisam bila sigurna radim li pravu stvar?
„Joelle!“ –Lee je kucao manijački na vrata.
Poskočila sam od straha i zadržala se za sudoper kako ne bih pala pošto sam se posklizla na vodu i izderala se.
„Dobro si?“ –upitao me.
„Da, da.“ –viknula sam. „Slijedeći put udaraj tiše!“
„Vjeruj mi, Zach je htio razvaliti vrata!“
„Zašto?“
„Zabrinula si nas. Čuli smo vodu kako teče još prije petnaest minuta! Već neko vrijeme te zovemo i ne javljaš se, pa smo se zabrinuli za tebe.“
„Zar je sada dugo tuširanje zabranjeno?“
„Budalo!“ –ovoga puta se javio Zach. „Mi se brinemo za tebe, a ti se još bahato ponašaš prema nama!“
„Tko ti je rekao da se trebaš brinuti?!“ –proderala sam se.
„Valjda znaš da se brinemo o tebi, ma da ti to ne želiš!“
„Oh, prekinite vas dvoje!“ –derao se Keith. „Zach, idi u dnevni boravak, a ti, Joelle, obuci se i izađi iz ovog prokletog kupatila!“
„OK!“ –viknuli smo i Zach i ja.
Čula sam korake kako se udaljuju od moje sobe. Uzdahnula sam. Nisam smjela biti onakva prema njemu. Brinuo se o meni toliko koliko bi se i ja zabrinula da mi se on nije javljao. Nije on bio kriv što ja nisam više znala što točno želim raditi od svoga života.

Spustila sam se niz stepenice kad sam čvrsto odlučila da trebam popričati s njima, da trebaju znati da mi je Dylan sada dečko. Valjda će shvatiti da se ne trebaju ljutiti zbog toga. Drhtala sam i noge su mi cvokotale, a srce ubrzano kucalo što sam bila bliža dnevnom boravku i što sam jače čula glasove ukućana. Ušla sam k njima tek nakon što sam nekoliko puta dobro izdahnula i što sam bila sigurna da im želim ispričati o tome. Sjela sam na slobodnu fotelju i pogledala u njih. Gledali su televiziju, tj. buljili. Nisu me ni pogledali, a onda sam primjetila da Zach neprestano gleda u mene, krajičkom oka. Slutio je? Tko zna...
„Moramo pričati.“ –prekinula sam ih.
Istovremeno su me pogledali, a ja sam se ukipila. Nisam htjela da toliko zure u mene pogotovo kad mi je bilo tako neugodno pričati o tome.
„Onda, Joelle...?“ –pogledala me Nicol. „O čemu trebaš pričati?“
„Ma... ovaj...“ –mrmljala sam.
„Onda...?“ –nastavio je Lee. „Nemamo pedeset godina!“
„Pa... pričekaj!“ –uzdahnula sam.
„Požuri se. Nikad ti nije bilo teško pričati s nama!“ –rekao je Cale.
„Imam dečka!“ –izgovorila sam zajedno, zatvorenih očiju.
Osjećala sam da rumenim, a oko mene je vladala tišina. Polako sam otvorila oči. Svi su gledali u mene i nisu ni treptali, a vidjela sam čudno Zachovo lice.
„Super.“ –rekao je odjednom i dignuo se. „Zaboravio sam da moram nešto kupiti u gradu!“
Gledala sam kako se udaljuje. Znala sam da laže. Znala sam da nije trebao ništa obaviti. Nije htio ostati s nama kako bi i dalje slušao moju priču jer se nije slagao s time da sam s Dylanom. Osjećala sam to po njegovom ponašanju, pogledu...
„Dylan?“ –uzvratio je Cale, a ja sam klimnula glavom. „Nije mi frajer dobar za tebe, ali ako si ti sretna...“
„Pa... sretna sam.“ –nastavila sam.
„Onda super.“ –nasmiješio se Lee. „Samo pazi na sebe!“
„Bez brige. Pazit će on na mene... također.“
„Budi uvijek oprezna!“ –nadodao je Keith.
„Hoću.“
„I pazi šta radite!“ –nacerila se Nicol.
Zbunjeno smo se okrenuli prema njoj, a ona se nasmiješila i odmaknula pogled. Nisu ništa prigovarali ostatak večeri, a nismo niti razgovarali više o tome. To je bilo odlično. Mogla sam normalno hodati s njim uokolo. Mogla sam ga dovoditi doma... Ne... Mislim da to i ne bi bila dobra ideja sada kad znam što Zach osjeća prema meni. Možda se to njemu ne bi svidjelo.

Ležala sam na krevetu. Mrak je odavno pao, a ja sam satima zamišljeno gledala u strop. Zašto se nisam osjećala dobro iako sam se treba osjećati odlično? Zašto mi je nešto nedostajalo? Dignula sam se sa kreveta. Dosadilo mi je buljiti u prazno, u nešto tamno. Htjela sam vidjeti kako je vani bilo vrijeme. Odmaknula sam zavijese i šokirala se. Zach i Nicol su stajali na terasi. Grlili su se, a možda i ljubili. Nisam dobro vidjela. Znaći... Dylan nije imao pravo. Zachu se nisam ja sviđala, nego Nicol. Zašto mi je to toliko smetalo? Zašto nisam mogla odmaknuti pogled s njih? Zašto mi je srce ubrzano kucalo? K vragu.... Nisam smjela osjećati onu bol. Nisam...