Design : xNicolex

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.


Moja inspiracija. Moja muza. <3

Arhiva:

[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]

Copyright © 2009.
By: Joelle

28.poglavlje

Poskočila sam iz Zachovog Jeepa kad se parkirao ispred škole. Pogledala sam u školu i uzdahnula. Doista nisam znala kako bi se mogla ponašati kad ugledam Dylana. Nije mi bilo svejedno nakon što me poljubio, a i nismo previše pričali nakon toga. Pokušavala sam ga izbjegavati pošto niti sama nisam znala da li sam to željela ili ne.
„Ideš?“ –upitala me Nicol.
„Idem, idem.“ –požurila sam k njoj.
„Opet si nešto zamišljena, ha?“ –Cale me obgrlio rukom. „Reci najboljem prijatelju što te muči!“
„Kako ja znam – ja sam joj najbolji prijatelj!“ –Zach ga je zbunjeno pogledao. „I... reci u čemu je stvar!“
„Zar ne mogu biti bar jednom zamišljena, a da me vi ne zapitkujete što točno mislim?“ –nasmiješila sam se.
„Ne!“ –odgovorili su istovremeno.
„Prekinite.“ –rekla im je Nicol. „Ženske stvari su samo ženske stvari. Ponekad trebate prestati tražiti razloge zbog kojih vam mi ne želimo reći neke stvari!“
Nasmiješila sam joj se, a pošto je bila ispred mene otvorila je ulazna vrata u školu. Zakoračili smo u nju, a ondjednom su se učenici Samari grupe postavili uz zid i pogledali u mene. Zbunjeno sam pogledala u Nicol, kao i ona mene, ali nastavila sam dalje.
Kako sam hodala, ljudi su mi se počeli klanjati. Zastala sam na pola hodnika i okretala se zbunjeno oko sebe. Što su to činili? Bilo mi je pomalo neugodno pošto sam primjetila začuđene poglede onih učenika iz Tiper grupe. Zašto su sve ovo radili? Zašto su mi se klanjali? Tko im je dopustio da to čine? Okrenula sam se ispred sebe i požurila korak. Htjela sam nestati odande. Htjela sam da me prekinu onako gledati, da se prekinu ponašati na onakav način. Potrčala sam prema WC-ima i udarila u vrata kako bi ih otvorila. Hodala sam gore – dolje pokušavajući se smiriti. Što se to, k vragu, događalo oko mene?
Nicol je otvorila vrata i zbunjeno zastala na ulazu. Vidjela sam Zacha i Calea iza nje, ali ubrzo su nestali kad je ona zatvorila vrata. Pogledala me i uzdahnula.
„Što je bilo?“ –upitala me.
„Pitaš me što je bilo?!“ –šokirano sam zastala. „Vidjela si ono! Klanjali su mi se, k vragu!“
„Znam. Vidjela sam to. Sigurno postoji objašnjenje!“
„Ma koje pametno objašnjenje mora postojati da se tako ponašaju? Cijela škola je zurila u mene!“
„Znam, Joelle.“ –klimnula je glavom. „Popričaj s Dylanom. On sigurno zna!“
„O, i te kako da ću popričati s njim! To je sve ludo.“ –uzdahnula sam i nagnula se na ledene pločice.
Zatvorila sam oči i ponovno uzdahnula. Da li Dylan stoji iza toga? Rekao im je on da se tako ponašaju?
„Idemo.“ –uzvratila je. „Uskoro bi trebalo zvoniti za nastavu, a i mislim da će Calea i Zacha uši zaboliti koliko su priljepljeni za vrata kako bi čuli razgovor!“
Nasmiješila sam joj se, a ona mi je namignula. Otvorila je vrata, a naši prijatelji su jedna uspjeli zadržati ravnotežu kako ne bi pali na pod. Odmahnula sam glavom i izašla iz ženskih školskih zahoda, te krenula prema učionici nadajući se da će Dylan biti ondje kako bi popričala s njim. Iznenada je kraj mene hodao Zach. Pogledala sam krajičkom oka i primjetila kako i on gleda u mene.
„Sve je u redu?“ –upitao me.
„Da.“ –odgovorila sam mu i pogledala ravno ispred sebe.
„Nisam siguran u to.“ –zastao je.
„Zašto?“ –zastala sam i ja.
„Da vas pričekamo?“ –upitala je Nicol.
„Ne. Moramo pričati!“ –pogledao je u nju.
„Bez svađe, dečki!“ –Cale je stajao kraj nas, prislonio je ruke na naša ramenima i pogledao u jednog i drugog. „... i cure!“
„Pusti ih na miru!“ –Nicol ga je povukla za ruku.
Ušli su u razred i zatvorili vrata za sobom. Nisam htjela da odu jer nisam znala hoću li ga moći gledati u oči nakon onog razgovara kojeg sam čula. Nisam mogla jučer cijeli dan, pa ne znam kako da se i danas ponašam prema njemu.
„Zašto si takva prema meni? Što se dogodilo da me izbjegavaš?“ –nagnuo se na zid.
„Ne izbjegavam te.“ –uzvratila sam.
„O, izbjegavaš me i to dobro vidim. Zašto?“
„Nisi ti za ništa kriv. Htjela sam samo biti sama. Nisam bila raspoložena za razgovor jučer!“
„Sigurno je samo to?“
„Da.“
„Razočarat ću se ako mi lažeš.“ –otvorio je vrata razreda. „Idemo!“
Znam da ga moje sakrivanje tajne neće razveseliti, ali nisam znala kako da mu kažem da znam da mu je stalo do mene. Možda budem ispala budala jer sam rekla neku glupost. Možda sam krivo shvatila ili će se naš odnos promjeniti ako shvatim da je to istina, a to nikako nisam htjela riskirati.
Prošla sam kraj njega i mirno ušla u razred. Puno učenika je več sjedilo za školskim kupama dok su neki hodali po razredu ili jednostavno stajali. Žamor tinejdžera je odjekivao prostorijom, a ja sam podignula pogled prema Dylanu. Razgovarao je mirno sa svojim prijateljima. Uzdahnula sam i polako krenula prema njemu. Stala sam ispred njega i pogledala ga ozbiljno, a on je podignuo pogled prema meni.
„Možemo pričati?“ –upitala sam ga.
Klimnuo je glavom. Okrenula sam se, spustila niz stepenice, te izašla iz razreda. Pogledala sam da li me prati i stajao je odmah iza mene. Izašla sam iz škole kako bismo vani popričali na miru jer sam znala da bi nas netko mogao prisluškivati. Krenula sam iza škole, gdje smo se nas dvoje inače nalazili, te sam sjela na usamljenu klupicu. Valjda je bila stvorena da bude samo naša pošto sam primjetila kako inače nikoga ondje nije bilo.
„O čemu si htjela pričati?“ –sjeo je kraj mene.
„Ti si im rekao da mi se klanjaju?“ –okrenula sam se ljutito prema njemu.
„Nisam. Oni tebe poštuju. Zbog toga su to učinili!“
„Ne želim da to više rade, u redu?“
„Dobro.“
„Želim da im kažeš da prekinu! Nije mi bilo ugodno zbog toga!“
„U redu, Joelle. Neće to više raditi. Smiri se!“ –stavio mi je ruku na rame. „Samo se nemoj ljutiti. Dobro?“
„Dobro.“ –uzdahnula sam.
„Želim da budeš moja cura.“ –rekao mi je.
„Molim?“ –okrenula sam se šokirano prema njemu.
Je li on to mislio ozbiljno ili...? Htio je da mu budem... cura? Molim? Ha? Nisam ga dobro razumijela
„Molim?“ –ponovila sam.
„Želim da budeš sa mnom.“ –nastavio je. „Bila bi puno sigurnija uz mene.“
„Nije mi potrebna sigurnost.“ –rekla sam odlučno.
„To znaći da ne želiš biti moja cura?“ –okrenuo se prema meni.
„Nisam to rekla.“ –odmahnula sam glavom.
„Onda? Hoćeš ili...?“
Klimnula sam glavom ni ne razmišljajući da li to stvarno želim. U onom sam trenutku htjela. Nasmiješio mi se, pomaknuo pramen kose s mog lica i poljubio me, zagrlivši me oko kukova. Osjećala sam se jako dobro u onom trenutku.