|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
In the arms of angel - pjesma
Čekala sam Zacha u sobi. Znala sam da je danas puni mjesec, pa sam mu morala doći pomoći, ali njega nigdje nije bilo. Satima sam se već izležavala na njegovom mekanom krevetu i buljila u strop. Bilo mi je ugodno u njegovoj sobi. Osjećala sam njegov miris koji mi je odlično godio iako me posjećao i na Dylanov miris. Do sada nikada nisam primjetila da on ne miriše poput ostalih vampira iz Tiper grupe, nego je dosta mirisao na one iz Samari. Njemu je njegov miris jako smetao dok je meni godio. Obožavala sam ga osjećati pogotovo jer ga rijetko vidim pošto sam većinom vani s Dylanom u zadnje vrijeme. Dolazila sam doma samo kako bih spavala, malo se odmorila, a svoje slobodno vrijeme, kad ne bih imala ništa za učiti za školu, provodila sam s dečkom što je bilo malo i loše i dobro. Bilo je loše jer više nisam bila toliko sa svojim društvom, a dobro jer sam malo izlazila vani, šetala se gradom i uživala u predivnom mirišljavom zraku.
Kad su se vrata otvorila, podignula sam pogled i ugledala Zacha na ulazu. Bio je zbunjen. Pretpostavljam da nije imao pojma zbog čega sam ondje. Sjela sam i nasmiješila mu se.
„Što radiš ovdje?“ –upitao me.
„Danas je pun mjesec.“ –odgovorila sam.
„Da... i?“
„Kako i? Došla sam ti pomoći.“
„Nije potrebno.“
„Ne pričaj gluposti.“
„Rekao sam ti da stvarno nije potrebno. Prekinimo s tim glupostima!“ –uzvratio je.
„A ja sam ti rekla da ne pričaš gluposti jer dobro znam neke stvari, Zach.“ –dignula sam se s kreveta i približila polako.
„Nemoj mi prilaziti.... molim te.“ –odmahivao je glavom i koračao unatrag. „Molim te, Joelle. Odlazi!“
„Što ti je, Zach?“ –začudila sam se. „Zašto odjednom ne želiš?“
„Nikada nisam želio, ali uzimao sam jer nisam mogao izdržati. Sada ŽELIM izdržati!“ –nastavio je.
„Smiri se.“ –približila sam mu se. „Nemoj samog sebe siliti da ne popiješ moju krv. To je loše, Zach!“
„Pusti me na miru, Joelle! Lijepo te molim!“ –odgurnuo me od sebe.
Izgubila sam ravnotežu i počela padati prema podu. Zach je širom otvorio oči i uhvatio me oko struka. Uspio me zadržati, pa sam podignula pogled prema njemu.
„Oprosti.“ –odmaknuo je pogled. „Najbolje je da se makneš od mene! Mogao bi ti samo nauditi!“
„Nećeš mi nauditi nikada. Vjerujem u to... uvijek sam vjerovala!“ –podragala sam ga po licu.
Okrenuo se prema meni. Gledao me svojim predivnim očima. Bile su tužne, shrvane. Voljela bih znati što se u njegovoj glavi mota. Voljela bih znati zbog čega sam i ja bila tužna kad sam gledala u njega kad je bio onakav. Što se događalo s njim? Zašto mi nije mogao reći? Zašto nije vjerovao u mene?
Pustio mi je ruke i uhvatio se za srce. Boljelo ga je sve i to sam dobro znala. Bolilo je i mene što sam ga morala gledati onakvog, pa sam brzo napravila posjekotinu s noktom na vratu. Počela je kliziti krv, a on se okrenuo prema meni. Promatrao me svojim crvenim očima, a onda me uhvatio za ruke i ugrizao. Nisam osjećala bol. Osjećala sam se samo ugodno u onom trenutku jer sam znala da mu pomažem, da će njemu uskoro biti dobro i to me veselilo. Nikad ga nisam mogla niti voljela gledati kako pati. Osjećala sam se i ja tada loše. Osjećala sam kao da i ja patim.
Odmaknuo se od mene, te je pogledao s druge strane, a onda obrisao majicom krvavu bradu. Što mu se događalo? Zašto se odjednom ponovno udaljuje od mene? Zašto me više ne može gledati u oči?
„Najbolje bi bilo da odeš.“ –rekao je tiho.
Sjedila sam na podu, nagnuta na vrata i duboko uzdahnula. Povukla sam ga k sebi, a on je šokirano gledao u mene. Naslonila sam mu glavu na prsa i pokušavala sam ga umiriti. Kad je on to sa mnom radio, pomagalo je, pa se nadam da će i njemu pomoći.
„Ne volim kad sam ti tako blizu.“ –rekao je.
„Zašto?“ –upitala sam ga.
„Jer imam osjećaj da te želim, da te trebam više nego prije.“
„To je loše?“
„Da.“
„Zašto?“
„Stvari se mjenjaju sada kad si s Dylanom! Moglo bi mu zasmetati ako sam ti previše blizu!“
„Ma neka mu zasmeta! Ti si mi prijatelj i ostat ću uvijek uz tebe... zauvijek!“
„Kad bi to mogla biti istina!“ –snažnije me zagrlilo ne odavajući se s mojih grudi.
„Zašto tako misliš?“ –upitala sam ga začuđeno.
Odmahnuo je glavom i više nije progovorio ni riječ. Među nama je vladala tišina, ali godila mi je jer sam uživala uz njega. Uživala sam ga grliti. Uživala sam paziti na njega.
„Joelle, Dylan te čeka!“ –čula sam Nicolin glas ispred njegove sobe.
Zach se maknuo s mojih grudi i pomogao mi je dignuti se s poda. Nasmiješila sam mu se i otvorila vrata, a onda pogledala u njega još jednom. Nije gledao u mene. Osmijeh mi je nestao s lica. Gledala sam u njega, a on je gledao u prozor. Ne znam što je gledao vani, ali dobro sam vidjela da ga nešto tišti u grudima, da nešto nije u redu. Spustila sam pogled i izašla iz njegove sobe, te zatvorila vrata.
„Što je njemu?“ –pitala me Nicol.
„Ne znam.“ –slegnula sam ramenima i nastavila prema svojoj sobi.
Uzela sam torbu i kaput, pa sam izašla iz nje. Nicol više nije bilo na katu. Vjerojatno je već dolje. Uputila sam još jedan zamišljeni pogled prema Zachovoj sobi, a onda sam ga spustila i zakoračila na stepenicu.
Čula sam glasove iz dnevnog boravka i zastala sam kako bi poslušala o čemu pričaju.
„Želimo da uvijek bude sigurna uz tebe.“ –čulam sam Keithov glas.
„Ne brini se. Potpuno je sigurna sa mnom! Ne bih dopustio da joj itko naudi!“ –rekao je Dylan ozbiljnim glasom.
„Ako dopustiš, imat ćeš posla sa mnom. Kunem ti se!“ –nasmiješila sam se na Caleovim riječima.
Uvijek je bio zaštitnički rastrojen prema ženama iz obitelji.
„Pustite čovjeka na miru!“ –nastavila je Nicol. „Došao je ovdje po Joelle, a ne po neke ozbiljne razgovore!“
„U redu je.“ –uzvratio je. „Brinu se, pa me ne živcira njihova upornost!“
„Ako bude nesretna s tobom... pazi se!“ –nadodao je Lee.
„Pustite ga već jednom na miru!“ –zakoračila sam u dnevni boravak, a oni su se okrenuli prema meni. „Znam se i sama branite, jasno? Nemojte ga više gnjaviti!“
„Nisu ništa krivo napravili, Joelle.“ –Dylan mi se nasmiješio. „Spremna si?“
„Jesam.“ –klimnula sam glavom. „Idemo!“
Dignuo se sa trosjeda i izašli smo iz prostorije kad smo pozdravili ukućane. Čula sam korake, pa sam se okrenula prema stepeništu. Ugledala sam Zacha kako zamišljeno silazi, a onda je zastao kad nas je otrkio. Svega nekoliko sekundi je gledao u mene, a onda nastavio hodati dalje.
„Uživajte!“ –rekao nam je i zakoračio je u dnevni boravak.
Gledala sam za njim, pa sam spustila pogled i obukla kaput. Podignula sam pogled prema Dylanu. Promatrao me. Sumnjao je nešto? Nisam niti ja znala pošto ni sama nisam shvaćala što mi se događa. Nasmiješio mi se, a onda sam shvatila da nije mislio ništa loše. Zagrlila sam ga. Imala sam osjećaj da ga trebam zagrliti, da ga želim zagrliti. Otvorio je vrata, pa smo izašli iz kuće. Puhalo je i izgledao kao da se sprema nevrijeme. Pogledala sam u nebo. Bilo je sive boje. Možda će nas uskoro posjetiti snijeg. Ipak je bio početak dvanaestog mjeseca.
Šetali smo gradom, a ljudi kraj kojih smo prolazili nas nisu čudno promatrali. Nisu sumnjali tko smo. Zbog toga mi je malo i bilo drago jer sam se mogla praviti kao da sam još jedna od njih, da sam... normalna osoba, ali opet se nisam sramila biti ovo što jesam – vampir.
„Što se dogodilo između Zacha i tebe?“ –upitao me Dylan iznenada.
„Zašto pitaš?“ –okrenula sam se prema njemu.
„Vidio sam vaše poglede.“ –odgovorio mi je. „Bili su čudni!“
„Krivo vidiš.“ –slegnula sam ramenima.
„Joelle...“ –zastao je. „Možda bi ga trebala prestati... hraniti!“
„Molim?“ –šokirano sam ga pogledala. „Želiš da mu prestanem davati svoju krv?“
„Da. Bit' ćeš sigurnija!“
„Jesi li ti normalan?! Pa znaš da će mu pozliti ako mu ne dajem svoju krv!“
„Snaći će se!“
„Ti si debil, Dylan!“ –ljutito sam viknula. „Neću prestati to raditi! Zach je moj prijatelj i dugujem mu to! Spasio me od vas kretena!“
„I on je jedan od nas, znaš?!“ –povisio je ton na mene.
„Ne deri se na mene!“ –gurnula sam ga. „Ako ideš protiv Zacha, ideš protiv mene!“
„Joelle, prekini se tako ponašati!“
Ljutito sam podignula ruke i udaljila se od njega. Bila sam bijesna, ljuta. Pa kako je samo mogao tražiti takvu glupost?! Znao je i sam koliko mi je stalo do Zacha, ali tražio je od mene nemoguće. Dozivao me. Nisam se htjela vratiti k njemu jer sam znala da bismo se mogli posvađati.
