|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
Polako sam otvorila svoje oči. Osjećala sam se odmorno, kao da sam danima spavala. Duboko sam uzdahnula, a onda sam se sjetila što se točno dogodilo. Sjetila sam se da sam mu dopustila da popije moju krv, pa sam se podignula u sjedećem položaju.
„Hej!“ –čula sam muški glas.
Okrenula sam se prema ogledalu i vidjela Keitha.
„Hej...“ –pozdravila sam ga.
„Kako si?“ –upitao me.
„Dobro.“
„Znaš li koliko si spavala?“
„Ne.“
„Tri dana!“
„Molim?!“
„Zbog toga sam te i pitao da li si dobro. Odmorila si se?“
„Jesam.“ –klimnula sam glavom. „Gdje je Zach?“
„Dolje.“ –uzvratio je.
„Kako je on? Dobro? Još mu je loše?“
„On... Odlično je!“
„Hvala Bogu...“ –uzdahnula sam.
„Hrabro je to što si napravila, Joelle. Znaš?“ –rekao mi je odjednom.
„Molim?“ –zbunjeno sam ga pogledala. „Kako znaš što se dogodilo?“
„Kad si pala u nesvijest, Zach je potrčao kod mene. Vidio sam ga uprljanog krvlju i znala sam da nešto nije u redu!“ –započeo je. „On je bio prestrašen, šokiran i ponavljao je kako te ubio. Došao sam u podrum i vidio te blijedu. Mislio sam i ja da si mrtva!“
„Živa sam!“ –nacerila sam se.
„Znam.“ –nasmiješio se. „Najljepše olakšanje je osjetio Zach kad sam mu rekao da još dišeš!“
„Zabrinuo se, ha?“ –uzdahnula sam.
„Jako.“ –klimnuo je glavom.
„Čovječe... Oprostite što sam vas zabrinula!“
„I bolje ti je, ali oprošteno ti je. Prestrašili smo se svi zbog tebe! Zach je do malo prije bio s tobom. Nije se htio odvojiti od tebe! Rekao sam mu da se ide malo odmoriti i da ću ja malo paziti na tebe!“
„Jesam li mu pomogla?“ –upitala sam ga.
„Jesi.“ –nasmiješeno mi je odgovorio Keith.
„Znala sam.“ –nasmiješila sam se.
„Iako si bila neposlušna i nisi nas slušala kad smo ti govorili da se makneš od njega!“ –rekao mi je.
„Nisam mogla, Keith. Ne znam niti ja što osjećam prema njemu, ali nisam mogla dopustiti da on toliko pati!“ –uzdahnula sam. „Zbog toga sam išla kod njega! Morala sam pokušati!“
„Znam, Joelle!“ –nastavio je. „Drago mi je što si mu pomogla jer ga je bol odmah prošla, ali riskirala si svoj život!“
„I on bi riskirao svoj kad bih bila u opasnost!“ –uzvratila sam ozbiljno.
„Tako si... tvrdoglava!“ –približio mi se, nježno me podragao po licu i poljubio u čelo.
Keith je oduvijek bio kao stariji brat za mene. Uvijek se brinuo za mene, pazio me, učio dosta stvari i nije dopuštao nikome da mi se približi. Nasmiješila sam mu se kao i on meni, pa sam ga snažno zagrlila. Morala sam ga uvjeriti da sam dobro kako se ne bi brinuo previše. Rekao mi je da mi je potrebno još odmora i da će me pustiti na miru, sada kad se uvjerio da mi nije više loše. Pozdravio me osmijehom i izašao iz sobe.
Prislonila sam glavu na jastuk i razmišljala malo o svemu. Osjećala sam se dobro i naspavano pošto sam tri dana samo ležala i spavala. Bila sam jako sretna što je Zachu bilo dobro i što više nije bio onakva osoba od koje sam se najviše bojala. Drago mi je što sam mu bila pomogla iako sam pala u nesvijest. Valjda je pritisak bio prejak za mene i nisam to mogla podnijeti ili me jednostavno bilo strah zbog toga što sam doživjela šok kao mala kad su me vampiri Samari grupe napali. Znala sam koliko sam ga bila zabrinula i zbog toga mi je najviše bilo žao jer nisam htjela da živčani zbog nečega što sam ja odlučila napraviti. Znala sam da se krivio cijelo ovo vrijeme, dok sam spavala, i da više nije mogao razmišljati o ničemu. Poznavala sam ga predobro da ne bih znala o čemu razmišlja.
Ponovno sam osjetila nalet umora, pa sam uzdahnula i odlučila zatvoriti malo oči kako bi se opustila, ali... zaspala sam.
Kad sam ponovno otvorila oči, vidjela sam da je vani sve mračno i znala sam da sam prespavala cijeli dan. Uzdahnula sam i dignula se sa kreveta, te približila prozoru. Vani je bilo zvijezdano nebo, ali mjesec se jedva vidio pošto nakon punog mjeseca se ponovno vrača na jedan mali djelić. Ugledala sam Zacha na terasi, pa sam obukla jednu majicu pošto sam vidjela, po granama, kako vani puše. Izašla sam iz sobe i krenula prema vratima terase. Otvorila sam ih polako i zakoračila na nju, te otišla prema Zachu.
„Ne bi li trebao spavati?“ –upitala sam ga.
Naglo se okrenuo prema meni. Malo me šokirano promatrao, ali onda tužno. Spustio je pogled i okrenuo se. Znala sam da ga je možda bilo sram pojaviti se preda mnom nakon što sam zbog njega pala u nesvijest, ali nitko ga nije krivio. On je bio taj koji je sam sebe krivio za to što sam ja sama odlučila napraviti. Pružila sam mu samu sebe i tako ga spasila.
„Ne bi li ti trebala spavati?“ –uzvratio je Zach.
„Ja sam dovoljno spavala. Ne misliš to?“ –stala sam kraj njega i nasmiješila sam mu se, a on je klimnuo glavom. „Zach... što je?“
„Rekao sam ti da se makneš od mene. Zašto me nisi slušala?“ –pogledao me tužnim pogledom.
„Tvrdoglava sam, jelda?“
„Jako, ali zašto me nisi slušala!“
„Na taj način sam te spasila, jelda?“
„Da, ali mogla si nastradati. Da nisi pala u nesvijest, ja...“
„Ti?“
„Nastavio bi piti tvoju krv, Joelle!“
„I zbog čega je to tako loše?“
„Jer ne smijem!“ –nježno je pomaknuo kosu koja mi je padala na lice. „Ne smijem biti kraj tebe kad sam onakav!“
„Zašto?“ –godio mi je onaj njegov dodir.
„Privlači me tvoj krv....“ –uzdahnuo je.
„Pa to je dobro!“
„Nije, Joelle! To je tako loše. Poludjet ću!“
„Smiri se!“
„Joelle, ne shvaćaš!“ –prislonio mi je ruke na ramenima. „Oduvijek sam znao da bi mi ti mogla pomoći jer mi je godio tvoj miris krvi, samo tvoj... Želio sam to više puta i zbog toga sam rekao Keithu da me zatvori svaki put kad se pretvorim u nešto što ne želim!“
„Ali budalo, tebi moja krv pomaže!“ –odmahnula sam glavom. „Jesi li normalan?!“
„Ne mogu dopustiti da ti ponovno nešto učinim, jasno?“ –prodrmao me.
„Nije mi jasno!“ –odmaknula sam njegove ruke. „Od sad na dalje... ja ću biti uz tebe kad god je pun mjesec! Znam da me trebaš!“
„Joelle...“
„Bez brige....“ –nasmiješila sam mu se. „Znam da mi nećeš ništa loše napraviti. Vjerujem u tebe više nego u samu sebe!“
„Ne bi trebala.“ –uzdahnuo je Zach.
„Prestani se tako živcirati i sam sebe kriviti što mi je bilo loše.“ –rekla sam mu. „Ja želim da piješ moju krv svaki put kad ti bude loše! Poslušat ćeš me ili ću se razljutiti!“
Pogledao je u mene, odmahnuo glavom i uzdahnuo, a onda me snažno zagrlio. Zagrlila sam i ja njega. Znala sam da me trebao i trebala sam mu pomagati sad kad samo ja to mogu. Morala sam mu pomoći iako on to ne želi. Bit' ću uz njega... uvijek....
