|
|
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Inspirirano animeom i mangom Vampire Knight.
Moja inspiracija. Moja muza. <3
[1.][2.][3.][4.][5.][6.][7.][8.][9.][10.]
[11.][12.][13.][14.][15.][16.][17.]
[18.][19.][20.][21.][22.][23.][24.]
[25.][26.][27.][28.][29.][30.][31.]
[32.][33.][34.][35.][36.][37.][38.]
[39.][40.]
Copyright © 2009.
By: Joelle
Dosađivala sam se za školskom klupom dok je profesorica nešto objašnjavala na ploči. Nisam imala što raditi, ali nije mi se ni dalo slušati nju pošto mi je bila užasno dosadna. Njen monoton glas bi me samo uspavljivao i nekako sam morala ostati budna kako me nebi davila s njenim glupostima. Gledala sam oko sebe. Neki učenici su spavali, drugi pričali tiho jedni s drugima, a treči su bili zamišljeni. Nije im bilo dosadno kao i meni jer sam primjetila po njihovom licu koliko im je bilo zabavno u njihovom svijetu. Uzdahnula sam. Htjela sam i ja biti negdje drugdje, barem s mislima. Pogledala sam ispred sebe i buljila u profesoricu koja nam je nešto objašnjavala. Ljudi koji su je još slušali, klimali su glavom, ili su se barem pravili da ju razumiju.
Nagnula sam se na ruku i pogledala prema prozoru. Promatrala sam kako se grane ljuljuškaju na jakom vijetru. Danas je zrak bio totalno čist pošto je puhao jaki vjetar, pa ništa zagađenog mi nije ulazilo u nosnice. Obožavala sam takve dane pošto bi se osjećala bolje, osjećala bi se... ljudski...
Odjednom je ispred mene doletio papirić. Zbunjeno sam gledala oko sebe, ali nisam vidjela nikoga tko gleda u mene, pa sam slegnula ramenima i otvorila ga. Na njemu je pisalo: Vidimo se za deset minuta iza škole! Može? Dylan. Okrenula sam se. Gledao je u mene. Osjećala sam se pomalo čudno pošto nisam znao zašto se želi vidjeti sa mnom. Klimnula sam glavom i nasmiješila mu se, a onda se okrenula ponovno prema ploči.
Krajičkom oka sam vidjela kako Zach gleda u mene, pošto smo oduvijek sjedili jedno kraj drugog. Pogledala sam ga, a on je odmaknuo pogled s mene i pogledao ispred sebe. Bila sam zbunjena njegovim ponašanjem i pitala sam se da li je možda pročitao poruku i da se zbog toga možda naljutio na mene. Uzdahnula sam toliko glasno da su se svi okrenuli prema meni.
„Gđice Laurentin, dosađujete se?“ –upitala me profesorica.
„Ne, ne!“ –odmahnula sam rukama. „Samo... Ne dosađujem se, ne!“
„U redu.“ –klimnula je glavom i okrenula se ponovno prema ploči.
Vidjela sam kako mi se ostali smiju, a ja sam ljutito pogledala u njih i ponovno onda u Zacha. Koliko god se trudila pokušati razumijeti što se događa u njegovoj glavi, nisam mogla ništa znati. Jednostavno... bilo je nemoguće dostići do njegovog mozga.
Napokon je zvonilo i onih deset minuta je došlo. Dignula sam se sa stolice, uzela svoje stvari sa stola i požurila korake prema izlazu iz učionice.
„Joelle!“ –proderala se Nicol.
Okrenula sam se, a društvo je gledalo u mene.
„Gdje ideš?“ –upitala je. „Nećeš nas čekati?“
„Uskoro ću vam se pridružiti, bez brige.“ –rekla sam.
„Gdje ideš?“ –uzvratio je Cale.
„Moram nešto obaviti.“ –odgovorila sam.
Pogledala sam u Zacha, koji je stajao kraj njih. Imao je živčan izraz lica, pomalo razočaravajuć. U onom sam trenutku znala da je pročitao poruku koju mi je Dylan poslao, ali morala sam znati što točno želi od mene. Odmaknula sam pogled. Nisam željela previše gledati u Zacha jer sam znala da ne bih mogla otići do ovog drugog, kako ga još više nebi razočarala. Istrčala sam iz prostorije i požurila prema izlazu iz škole dok su mi se učenici micali sa puta kako nebi udarila u njih. Izašla sam iz škole i potrčala iza nje. Na klupici je stajao Dylan, a nedaleko od njega njegove gorile. Uzdahnula sam. Zašto su ga svugdje morali pratiti? Koliko je on zapravio bio značajan za njih? Što nisam znala o njemu, a trebala sam znati? Polako sam hodala prema njemu jer me bilo pomalo strah zbog čega je trebao popričati tako hitno sa mnom.
„Hej, Joelle.“ –pozdravio me. „Nisam mislio da ćeš se pojaviti!“
„Zašto?“ –zastala sam ispred njega.
„Jer nisi dolazila.“
„Oprosti. Prijatelji su me zaustavili.“
„Nema problema. Sjedni!“ –pokazao je na prazno mjesto kraj sebe.
Klimnula sam glavom i sjela kraj njega. Osjećala sam se... čudno. Nisam mogla vjerovati da sjedim kraj jednog dečka iz Samari grupe, a da nikog od mojih nema uokolo. Nikad nisam moslila da će jednom doći do toga. Ja sam se bojala njih i jednostavno mi je bilo nemoguće približiti im se, ali... zašto se Dylana nisam bojala? Što je on to imao da mi nije unosilo strah u kosti?
„O čemu si htio pričati?“ –upitala sam ga.
„Htio sam samo biti nasamo s tobom.“ –pogledao me.
Zadrhtala sam. Zašto je htio biti sam sa mnom? Što je htio učiniti? Spustila sam pogled. Nisam znala što bi pomislila u onom trenutku.
„Došla sam ovdje jer sam mislila da želiš pričati sa mnom.“ –rekla sam mu.
„Možda malo i želim.“ –uzvratio je. „Zašto se ti nas bojiš?“
„Zašto misliš da se bojim?“ –začudila sam se.
„Osjećam. Reci mi u čemu je stvar!“
„Zapravo.... uvijek sam vas mrzila!“
„Zašto?“
„Tvoji su ubili moju obitelj i pretvorili me u vampira. Bojala sam vas se neko vrijeme, ali taj strah se pretvorio u... mržnju!“
„Razumijem.“ –klimnuo je glavom. „Dosta njih nas se boji zbog toga, ali... nema potrebe da nas se više bojiš ili mrziš nas!“
„Zašto?“ –nastavila sam. „Tko mi garantira da mi nećete nauditi?“
„JA.“ –rekao je sigurno.
„Ti?“ –zbunjeno ću ja.
„Da, ja.“ –nastavio je. „Nitko ti ne smije ništa, vjeruj mi.“
„Toliko si utjecajan?“
„Recimo da me moraju slušati.“
„Zašto?“
„Ma... tata mi je jedan od glavnih u Samari grupi!“
„Oh... shvaćam!“
„I nismo došli ovdje ubijati ostale vampire. Vijeće je odlučilo da bismo se trebali pomiriti, prekinuti rat koji već godinama traje!“
„Slažeš se s time?“
„Naravno. Svi smo mi vampiri, jelda?“
„Jesmo.“
Imala sam pogrešno razmišljanje o njemu. Zapravio je jako dobar, nježan i drag. Nasmiješila sam mu se i pogledala ispred sebe.
„Dylan, trebali bismo ići.“ –približio mu se Felix.
„Ne moramo još.“ –rekao mu je.
„Ali, Dylan...“ –započela je Torry.
„Pustite nas na miru!“ –zarežao je.
„Nema potrebe svađati se!“ –odmahnula sam rukom i prekinula ih. „Zapravo... trebala bi i ja ići! Društvo me vjerojatno čeka.“
„Da...“ –pogledala me Lillian. „Trebala bi ići što prije i ne vraćati se k nama!“
„Lillian!“ –proderao se Dylan.
„U redu je, Dylan.“ –dignula sam se sa klupice. „Ni ja ne volim vampirske drolje poput tebe!“
Dylan i Felix su se počeli smijati, a Torry i Lillian su bijesno gledale u mene. Pogledala sam ih od glave do pete, pozdravila Dylana osmijehom i nastavila hodati dalje. Cure poput Lillian su mi išle na živce. Bila je umišljena i glupa gadura koja je bila samo ljubomorna na mene jer je Dylan obraćao više pozornost na jednu drugačiju od njih.
Odjednom je netko skočio na mene. Proklizila sam po podu. Bila sam preplašena jer nisam znala što se događa oko mene. Pogledala sam bolje osobu koja me držala čvrsto na pod. Radilo se o Zachu. Bila sam šokirana. Što će on ondje? Zašto me bacio na pod?
„Dobro si?“ –nježno me podragao po licu.
„Da.“ –odgovorila sam. „Što se dogodilo?“
Pokazao mi je glavom iza mene. Okrenula sam se i ugledala kako Nicol ljutito reži na Lillian. Pokušala me napasti... zbog toga me Zach spustio na pod. Pomogao mi je da se dignem. Promatrala sam sve oko sebe. Nicol i Cale su režali na Lillian, Torry i Felixa. Srce mi je ubrzano kucalo i nestajalo mi je zraka. Počela sam teško disati. Što se ovdje događalo? Zašto su se svađali? Strah... osjećala sam strah. Najviše sam mrzila trenutke kad bi se netko bijesno tukao.
„U redu je. Smiri se...“ –nježno mi je govorio Zach snažno me zagrlivši.
„Dosta!“ –Dylan se stavio ispred njegovih prijatelja. „Prekinite!“
„Miči se, ti prljavi Samari gade!“ –vikao je Cale.
„Ne nazivaj ga tako!“ –Felix je želio poskočiti na njega, ali ga je Dylan odgurnuo na pod.
„Samari... vrijeme je da odemo!“ –rekao je.
„Dylan, ne možeš dopustiti da...“ –uzvratila je Lillian.
„Ispričaj se Joelle!“ –pogledao ju je bijesno.
„Nema šanse!“ –prekrižila je ruke na prsima.
„Žao mi je što te htjela napasti.“ –okrenuo se prema meni. „Obećajem da ti nitko više ništa neće pokušati napraviti!“
„Jedino obećanje koje joj trebaš dati je da se trebaš udaljiti od nje!“ –Zach mu je pokazao šaku.
„Nemoj!“ –povukla sam ga iza sebe. „U redu je. Nisi ti kriv! Drago mi je što smo pričali!“
Klimnuo je glavom, pogledao u svoje prijatelje i polako otišao od njih. Slijedili su ga i ljutito gledali u mene. Pogledala sam u Zacha. Htio ih je napasti. Vidjela sam to po njegovom pogledu. Spustila sam pogled, a onda sam se okrenula. Ugledala sam cijelu školu iza sebe. Zbunjeno sam odmahnula glavom i slijedila svoje prijatelje do Zachovog automobila.
